Pečujski žolnai kvart

Naša draga koleginica Gordana obožava da putuje. Ponekad je to sa troje dece pravi izazov.

Gordana je završila master studije za turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.  Radi u TA Arriva Litas.

Udata je, mama Dunje, Nine i Novaka.  Autor IG strane Mamin turistički vodič.

U nastavku, pročitajte njeno putovanje kroz Pečuj…

PEČUJSKI ŽOLNAI KVART

Subota je idealna za, npr, putovanje u Pečuj.

Pečuj je vrlo živopisan grad. Na glavnom gradskom trgu, Sečenji trgu, smeštena je jedna neobična građevina – Kasim Pašina džamija, odnosno rimokatolička crkva. Istorijski gledano ona je i jedno i drugo.

Krajem XVIII veka na današnjem trgu Lajoša Košuta, nastala je jevrejska sinagoga i škola. Ono što je specifično za nju, jeste natpis kojim se pozivaju svi narodi, bez obzira na veroispovest, da mogu koristiti ovo mesto za svoju molitvu.

Kao odraz svoje duhovnosti, katoličko stanovništvo podiglo je katedralu Svetog Petra i Pavla. Prvobitna katedrala sagrađena je u XI veku na mestu rimskih katakombi.

Najviše Srba okuplja se oko novoizgrađene srpske pravoslavne crkve posvećene Svetom Androniku i Juniji

Pored značajnih duhovnih objekata, Pečuj je 2010. godine poneo i titulu Grada kulture, zajedno sa Esenom i Istanbulom. Veliki broj muzeja koji se nalaze u ovom gradu, posebno Kaptalan ulici opavdava status grada kulture. Pored pomenutog Muzeja grobnica (Cella Septichora), Muzeja kamenja (kapela iz IV veka),  u Pečuju se nalaze i nesvakidašnji muzeji: železnice, lutkarski muzej, muzej medvedića…

Kao i u mnogim gradovima, i u Pečuju postoji metalna ograda na kojoj mladi simbolično kačenjem katanaca zaključavaju svoju ljubav. Smatra se da ovaj popularni običaj vodi poreklo još iz XIX veka i da je Pečuj mesto odakle je taj običaj i krenuo. 

Ali posebnu draž Pečuja čini tzv. Kulturna četvrt Žolnai ,,Zsolnai Kulturalis Negyed”,  koja je izgrađena i uređena u projektu Pečuj grad kulture 2010. godine

Baš tu je  pre skoro 200 godina otvorena prva fabrika koja je pravila keramiku na način koji je do dana današnjeg maltene nemoguće iskopirati. Prvi vlasnik Žolnai fabrike je bio Mikloš Žolnai, ali je zapravo glavni odgovorni za Žolnai keramiku kakvu danas poznajemo njegov sin Vilmaš. On je patentirao premaz eosin, zbog koga Žolnai keramika ima najlepši sjaj, koji se najbolje vidi na suncu. Zbog tog premaza dolazi do prelamanja boja, u originalu plave i zelene.

U ovom kvartu nalaze se ili su preseljene  brojne kulturne institucije, univerzitetski centar, planetarijum, parkovi, lutkarsko pozorište i druge animacije za decu i svakako Žolnai kermika.

Poseban značaj imaju zgrade u kojima je poseban način kroz izložbe predstavljena istorija i fabrika Žolnai proizvoda. Ovaj kvart posebno je zanimljiv budući da se na otvorenom održavaju kreativne radionice  i mnoga zanimljiva kulturna dešavanja, a jednom mesečno održava se Sajam umetnosti.

Upravo u ovom kvratu nastala je jedna od najakustičnijih koncertnih dvorana u okviru Kodali centra. U ulici iznad Žolnai kvarta nalazi se Žolnai mauzolej ili kako ga mnogi nazivaju Pečujski Panteon. Na uzvišenju, sa koga se vidi fabrika, Mikloš Žolnai je 1900. godine podigao ovaj mauzolej u čast svoga oca, koji je ovde i sahranjen. Do samog mauzoleja stiže se stazom ukrašenom sa 42 statue lavovskih glava.

U kompleks se ne plaća ulaz i imaju i besplatan parking.

U centru grada obavezno svratite do fontane koju ćete pronaći pod imenom Zsolnai kut koju je bila poklon gradu od porodice Žolnai

Na listu mesta za uživanje u Žolnai keramici dodajte i Žolnai muzej koji se nalazi u Ulici Muzeja. Cene predmeta od Žolnai keramike su dosta visoke, pa se recimo tanjiri kreću od 100 evra.

Žolnai keramiku možete videte I kod nas, u Subotici, naravno (plava fontana). Pa na Paliću imamo čuvene Plave vaze, I mnogo detalja posebno na krovovima ova dva mesta. Dok u Beogradu Žolnai krasi hotel “Moskvu”